Инфо

Printer-friendly version
 
ШТА ЈЕ БРУЦЕЛОЗА?
Бруцелоза је заразна болест животиња и људи узрокована бактеријама (невидљиве голим оком) из рода Brucella која наноси огромне економске штете у сточарству, а представља и значајан здравствени проблем јер од ове болести годишње оболи више од 50,000 људи широм свијета.
 
КАКО СЕ БОЛЕСТ ПРЕНОСИ?
Бруцелоза се међу животињама преноси директно (контакт са постељицама, побаченим плодовима, плодним водама, вагиналним и материчним исцјетком) и индиректно (ако се на паши мијешају заражена и здрава стада или контактом са околином у којој се налазе бактерије као што је ђубре, пашњак, вода итд). Већина заражених мужјака током читавог живота излучује бруцеле путем сјемена. Присуство узрочника у вимена или околним лимфних чворовима резултира сталним или повременим излучивањем бруцела млијеком, а представља озбиљан извор заразе за младе животиње које се могу заразити и преко материце. Код заражене јањади и јаради бруцеле се настане у лимфним чворовима цријева и тако се могу излучивати у вањску средину балегом. Болест код заражене младунчади јави се тек када достигну сполну зрелост. Овчарски пси могу такођер ширити бруцелозу преживара, али и сами обољети. У увјетима веће влажности, нижих температура без сунца, бруцеле могу преживјети неколико мјесеци у води, побаченом материјалу, ђубрету, вуни, сјену, опреми и одјећи. Бруцеле су у органском материјалу (прашина, земља) отпорне и на сушење. Најчешћи извори болести за људе су контакти са побаченим материјалом заражених животиња преко слузница, коњунктива и озлијеђене коже као и исхраном недовољно куханих млијечних и месних производа. Лабораторијски радници, месари и људи запослени у преради вуне обично се заразе удисањем узрочника присутног у ткивима или вуни. Забиљежене су и инфекције ветеринара током незгода насталих узорковања крви или раду са живим бруцела вакцинама (убод иглом). Пријенос бруцелозе са човјека на човјека је веома риједак, а болест се може пренијети сексуалним путем, трансплантацијом коштане сржи, трансфузијом крви и са мајке на дојенче.
 
БРУЦЕЛОЗА ЉУДИ
Након заражавања, па до појаве првих симптома болести, обично прође од пет дана до три мјесеца (најчешће двије седмице). Бруцелоза се јави изненада, праћена симптомима сличним прехлади као што су грозница, главобоља, болови у зглобовима, болови у мишићима, умор и др. Обилно знојење се јавља нарочито ноћу, кашаљ, а понекад и бол у грудима. Од пробавних сметњи забиљежени су губитак апетита, мучнина, повраћање, смјена прољева и затвора, нарочито код одраслих. Код многих пацијената симптоми трају од 2 до 4 седмице након чега слиједи спонтани опоравак. Код других се развија интермитирајућа грозница и други симптоми који слабе и појачавају се у интервалима од 2 до 14 дана. Код људи са оваквом „ундулентном“ формом оправак настаје за 3 до 12 мјесеци. Клинички знаци се могу поновити (релапс) мјесецима након почетне инфекције, чак и након успјешне терапије. Најчешће компликације бруцелозе су упале зглобова, обољења краљежнице, тестиса, јетра, коже и дуготрајни умор. Нервна форма бруцелозе, која се може карактеризирати упалом можданих овојница, мозга и др., забиљежи се код 5% пацијената. Ипак, најозбиљнија компликација бруцелозе је ендокардитис (упала срчаних залистака) због чега може доћи и до смртног исхода. Симптоми бруцелозе код трудница могу бити пријевремени породи или рађање новорођенчади мање порођајне тежине са респираторним сметњама и жутицом. Бруцелоза људи се може превенирати контролом инфекције животиња. Термичка обрада (кухање) производа животињског поријекла, добра хигијена и ношење заштитне одјеће и опреме су важне мјере у превенцији бруцелозе нарочито код људи ризичне скупине занимања (фармери, ветеринари, месари, лабораторијски радници). Дуготрајна терапија антибиотицима даје добре резултате, а у случају ендокардитиса неопходан је хируршки захват.
 
БРУЦЕЛОЗА ЖИВОТИЊА
Вријеме од заражавања до појаве симптома животиња зависи од времена бређости када је заражавање наступило, па је тако то вријеме дуже уколико је заражавање наступило у раној фази бређости. Побачаји и пријевремена рођења јаве се обично двије седмице до два мјесеца након заражавања код коза и оваца, односно пет мјесеци код крава а код куја се најчешће догађају од седме до девете седмице бређости. У стадима оваца и коза у којима се бруцелоза појави први пут може побацити чак 30% до 80% животиња. Код животиња које су побациле често се запази и заостајање постељице. Козе и овце побаце најчешће једном, али се поновно заражавање материце и излучивање узрочника може јавити и за вријеме слиједећих бређости које обично протекну нормално. Код животиња које су побациле, али и код оних које нису, запажа се значајан пад млијечности, иако су клинички знаци упале вимена веома ријетки. Акутна упала тестиса може се јавити код мужјака што обично доводи до неплодности. Упале зглобова забиљежене су и код мужјака и код женки. Код оваца и коза које нису бређе болест најчешће протиче без клинички видљивих симптома. B. melitensis може изазвати и код говеда сличне симптоме као и код оваца и коза. Код паса инфекција изазвана са B. melitensis често протиче без клиничких симптома, али су и код ове животињске врсте забиљежени побачаји и упале тестиса. За псе је карактеристично да долази врло брзо до елиминације овог узрочника из организма.
 
ДИЈАГНОЗА
Сваки побачај у стадима оваца треба да буде узбуна на бруцелозу иако и друге болести као што је нпр. Q грозница могу изазвати сличне симптоме па је због тога неопходно поставити лабораторијску дијагнозу. Поуздана дијагноза се поставља само лабораторијски (испитивање крви). У нашој земљи, Законом су прописане дијагностичке методе брзе аглутинације (rose bengal), као оријентациона метода и РВК као потврдна метода. У случају побачаја узорке крви слати одмах након побачаја и двије до три седмице касније (због могућих лажно негативних резултата). Серолошки позитивни реактори сматрају се болесним животињама и за њих се примјењују законом предвиђене мјере.
 
КОНТРОЛА
B. melitensis у здраво стадо најчешће унесе заражена животиња због чега је неопходно испитивање новонабављених животиња. Контрола бруцелозе може се вршити тестирањем животиња и уклањањем позитивних реактора из стада. Интересантно је истаћи да заражене козе након побачаја или нормалног порода још два до три мјесеца вагиналним исцјетком излучују узрочник, док је тај период код оваца краћи и обично траје 2 до 3 седмице. Због тога је неопходно позитивне реакторе што прије уклонити из стада, побачени материјал уклонити и спалити, а сва мјеста која су била изложена зараженим животињама или контаминираним побаченим материјалима неопходно је темељито очистити и дезинфицирати (већина комерцијалних дезинфицијенса као што су отопина хипоклорита, 70% етанол, изопропанол, јодоформи, 2% до 3% каустична сода и други учинковито дјелују на бруцеле). Чишћење прибора и опреме (ветеринара, љекара) врши се сухом топлотом [160-170°Ц најмање 1 сат]. Отопине се могу деконтаминирати кухањем кроз 10 минута. Инактивација узрочника у течном стајњаку успјешно се може провести за 2 до 4 седмице примјеном ксилена (1мл/литар) калциум цианамида (20 кг/м3). У многим земљама у контроли инфекције изазване са B. melitensis успјешно се користе живе ослабљене Rev 1 вакцине.

 

iLearn - obuka i razvoj državnih službenika

ADS obuka

Strengthening of Centres for Aquaculture production and Safety

CAPS2
FINAL PROJECT BROCHURE