КАКО СЕ БОЛЕСТ ПРЕНОСИ?
Бруцелоза се међу животињама преноси директно (контакт са постељицама, побаченим плодовима, плодним водама, вагиналним и материчним исцјетком) и индиректно (ако се на паши мијешају заражена и здрава стада или контактом са околином у којој се налазе бактерије као што је ђубре, пашњак, вода итд). Већина заражених мужјака током читавог живота излучује бруцеле путем сјемена. Присуство узрочника у вимена или околним лимфних чворовима резултира сталним или повременим излучивањем бруцела млијеком, а представља озбиљан извор заразе за младе животиње које се могу заразити и преко материце. Код заражене јањади и јаради бруцеле се настане у лимфним чворовима цријева и тако се могу излучивати у вањску средину балегом. Болест код заражене младунчади јави се тек када достигну сполну зрелост. Овчарски пси могу такођер ширити бруцелозу преживара, али и сами обољети. У увјетима веће влажности, нижих температура без сунца, бруцеле могу преживјети неколико мјесеци у води, побаченом материјалу, ђубрету, вуни, сјену, опреми и одјећи. Бруцеле су у органском материјалу (прашина, земља) отпорне и на сушење. Најчешћи извори болести за људе су контакти са побаченим материјалом заражених животиња преко слузница, коњунктива и озлијеђене коже као и исхраном недовољно куханих млијечних и месних производа. Лабораторијски радници, месари и људи запослени у преради вуне обично се заразе удисањем узрочника присутног у ткивима или вуни. Забиљежене су и инфекције ветеринара током незгода насталих узорковања крви или раду са живим бруцела вакцинама (убод иглом). Пријенос бруцелозе са човјека на човјека је веома риједак, а болест се може пренијети сексуалним путем, трансплантацијом коштане сржи, трансфузијом крви и са мајке на дојенче.