Након заражавања, па до појаве првих симптома болести, обично прође од пет дана до три мјесеца (најчешће двије седмице). Бруцелоза се јави изненада, праћена симптомима сличним прехлади као што су грозница, главобоља, болови у зглобовима, болови у мишићима, умор и др. Обилно знојење се јавља нарочито ноћу, кашаљ, а понекад и бол у грудима. Од пробавних сметњи забиљежени су губитак апетита, мучнина, повраћање, смјена прољева и затвора, нарочито код одраслих.
Код многих пацијената симптоми трају од 2 до 4 седмице након чега слиједи спонтани опоравак. Код других се развија интермитирајућа грозница и други симптоми који слабе и појачавају се у интервалима од 2 до 14 дана. Код људи са оваквом „ундулентном“ формом оправак настаје за 3 до 12 мјесеци. Клинички знаци се могу поновити (релапс) мјесецима након почетне инфекције, чак и након успјешне терапије.
Најчешће компликације бруцелозе су упале зглобова, обољења краљежнице, тестиса, јетра, коже и дуготрајни умор. Нервна форма бруцелозе, која се може карактеризирати упалом можданих овојница, мозга и др., забиљежи се код 5% пацијената. Ипак, најозбиљнија компликација бруцелозе је ендокардитис (упала срчаних залистака) због чега може доћи и до смртног исхода.
Симптоми бруцелозе код трудница могу бити пријевремени породи или рађање новорођенчади мање порођајне тежине са респираторним сметњама и жутицом. Бруцелоза људи се може превенирати контролом инфекције животиња.
Термичка обрада (кухање) производа животињског поријекла, добра хигијена и ношење заштитне одјеће и опреме су важне мјере у превенцији бруцелозе нарочито код људи ризичне скупине занимања (фармери, ветеринари, месари, лабораторијски радници). Дуготрајна терапија антибиотицима даје добре резултате, а у случају ендокардитиса неопходан је хируршки захват.